Suplementi i tablete na biljnoj bazi mogu da budu dragocena pomoć u borbi sa različitim zdravstvenim problemima, tako i stresom. Osloboditi se stresa na prirodan način je moguće, ali nijedna tableta ne može da pomogne ako ne razumemo problem.
Stres pogađa nervni sistem, telo, kompletan organizam, utiče na ishranu, spavanje, dnevne aktivnosti… Naša borba protiv stresa treba da se usmeri na sve aspekte života na koje stres utiče.
Uvek držite na umu – pomoć postoji. Leka ima, a poteškoće su, kao i sve u životu – prolazne!
U ovom članku donosimo osnovne informacije o stresu i suplementima / tabletama na biljnoj ili prirodnoj bazi protiv stresa.
Suplementi su dodaci ishrani i nisu nikada zamena za farmaceutski lek. Međutim, u današnje vreme skoro svi smo izloženi stresu: ubrzan ritam života, pritisci na poslu, kod kuće, u školi, veći su nego što su možda nekada bili, a “teški” lekovi nisu uvek najbolje, moguće ili zdravo rešenje.
Osim suplemenata, važna je higijena sna i promena navika u ishrani i životnom stilu koje ne pogoduju stresu.
Hormon stresa – kako ga kontrolisati
Kada god se uzbudimo, emotivno ili fizički, kortizol-hormon stresa, počne pojačano da se luči i oslobađa u krvotok. Kortizol, “hormon stresa”, luči nadbubrežna žlezda i on ima mnoge važne funkcije u organizmu. Kada počne da se luči preko mere, pod uticajem stresa, može da napravi štetu.
Simptomi da smo pod stresom i da nam je kortizol otišuao “u nebo” mogu da budu:
- hronični umor i malaksalost
- glavobolje
- loša koncentracija / zaboravnost
- nesanica ili preterano spavanje
- poremećaj u ishrani: prejedanje/gladovanje
- nepravilan ritam disanja: ubrzano i plitko disanje
- izražen PMS
- opadanje kose
- problemi s organima za varenje: nadutost, čas dijareja, čas zatvor
- učestale gljivične infekcije
- preterana potreba za brzom hranom i slatkišima
- razdražljivost
- potištenost
- nezainteresovanost za seks
U današnje vreme, teško da se niko nikada nije sreo s najmanje nekoliko navedenih simptoma kao posledicama stresa. Neka stanja su sastavni deo života, naiđu i prođu, ali ako vas stres ometa u svakondevnom funckionisanju i počne da stvara zdravstvene tegobe, vreme je da se pozabavite problemom i potražite pomoć.
Kako se osloboditi stresa – loše navike
Hronični stres može da izazove ozbiljne hormonalne poremećaje, poremećaj ovulacije i ciklusa, da bude okidač za dijabetes, bolesti srca i krvnih sudova, hipertenziju, depresiju… Prepoznajte simptome na vreme i oslobodite se stresa.
Stres je vrsta začaranog kruga. Izaziva vas da posežete za stvarima koje samo pojačavaju lučenje kortizola i uvećavaju stres. Stres će da podstakne upalne procese u orgnaizmu. Upalni procesi će da signališu potrebu za većim lučenjem kortizola. Organizam dolazu u stanje poput panike. Posežete za čipsom, čoklodicom, brzom i “utešnom” hranom – dešava se haos. Takva, brza, nutritivno siromašna hrana, puna prerađenih masti i šećera podstiče i pogoršava upalne procese, što će opet loše da utiče na kortizol. Dakle, treba promeniti ishranu.
Hrana je izvor zdravlja i psihičke i fizičke ravnoteže kada je sveža i bogata namirnicama koje imaju nutritivnu vrednost (minerali, vitamini, zdrave masti, celoviti proteini…).
Nadalje, od silnog stresa ubi vas bezvolja. Toliko vas umore faks, posao, problemi kod kuće, trka, da ne vidite smisao ili ne nalazite vreme i energiju za zdravu fizičku aktivnost.
Opet, loš krug. Istraživanja pokazuju da su zdrave fizičke aktivnosti, vežbanje, a najbolje duga šetnja – najbolji način da se oslobodite stresa, odnosno smanjite nivo kortizola!
Kada stres pritisne, najbolje što možete da napravite za svoje zdravlje je da izađete u šetnju. Odvojite to vreme za sebe, jer će popraviti raspoloženje i smanjiti rizik od svake bolesti.
Bolovi od stresa
Još jedan uticaj stresa na organizam su bolovi u telu. Mogu da budu nesnosni bolovi u vratu, donjim leđima, na mestima s kojima inače imamo probleme (zglobovi, kosti) i da se stvoi vrsta “upale” koja sve pogoršava. Posebno vrat i donja leđa su mesta na kojima se akumuliše stres. Zastanite na trenutak. Osvestite te delove tela. Ako osećate naptetost, udahnite duboko i pokušate s izdahom da ih opustite – tako ćete osvestiti stres i napetost kao uzrok vašeg fizičkog bola.
Ali šta mi radimo? Pijemo tablete za bolove (najčešće nesteroidni lekovi protiv upale, NSAID). Zapitajte se, koliko puta su vam zaista pomogle da se oslobodite osećaja napetosi i bola u mišićima i kostima? Osim toga, mogu da loše utiču na želudac, opterete jetru i dugoročno opterete organizam.
Bolje rešenje protiv bolova izazvanih stresom:
- izađite u šetnju
- opustite se toplom kupkom
- stavite led ili hladnu oblogu na mesto bola
- upotrebite gel koji hladi i deluje analgetski: odličan gel je Flexteel, jer sadrži kamfor koji će da daluje poput blagog anestetika, mentu koja hladi i bogatstvo aktivnih biljnih sastojaka koji prirodno deluju i eliminišu uzrok bola.
Rešenje mogu da budu i vežbe protiv bolova koje su ujedno vežbe za opuštanje. Takve su vežbe joge ili istezanja, razgibavanja zglobova, mišića, tetiva i ligamenata. Nežno će zagrejati zglobove, podstaknuti cirkulaciju i lučenje hormona sreće. Uz šetnju i malo zdrave fizičke aktivnsoti – stres ima mnogo manje šanse kod vas.
Nesanica zbog stresa
Kada smo pod stresom, obično je poremećen san. Teško zaspimo, pa se ili “ukomiramo” i teško budimo ili je san isprekidan i nikakav i najčešće se budimo umorniji nego pre odlaska na spavanje.
Važno je povesti računa o higijeni spavanja. San je prirodan način se organizam okrepi, odmori, povrati snagu da pomogne sam sebi i isceli se.
San je osnova zdravlja. Kada vodite računa o spavanju, vodite računa o zdravlju.
Osnovna pravila za zdrav san i pravilnu higijenu spavanja kažu:
- Nema tableta, telefona, TV-a i bleštećih ekrana pre spavanja, barem par sati: preterano stimulišu nervni sistem i remete zdrav odmor. Dajte mozgu vremena da se jednostavno “ugasi” i opusti, da biste mogli mirno da spavate.
- Topla kupka ili tuš prirodan su način da opustite telo i pripremite ga za odmor.
- Soba u kojoj spavate treba da je provetrena, vazduh čist i svež, temporatura malo niža.
- Večera treba da je lagana i nekoliko sati pre spavanja: uznemiren želudac i otežano varenje remete san.
- Pokušajte da idete na spavanje uvek u isto vreme i u skladu sa prirodnim ciklusima – to je način da svi hormoni ostanu u ravnoteži: prirodno je da se spava kada je noć, a da smo aktivni kada je dan.
- Spavajte najmanje 7 sati.
- Navika ispijanja toplog čaja uveče pred spavanje je dobra navika; čajevi poput lavande, valerijane, matičnjaka, nane… opuštaju, a prepuni su antioksidanasa (flavonoida) koji štite organizam od oksidativnog stresa i dejstva slobodnih radikala. Odlična mešavina je Relaxin, jer sadrži sve biljke koje pozitivno deluju na nervni sistem, opuštanje, protiv stresa, anksioznosti i depresije.
U borbi sa stresom, nervozom i anksioznošću, može da bude važna i detoksikacija. Nagomilani toksini utiču na osećaj umora i malaksalosti i nekad je čitavom telu potrebno osveženje. To će takođe sprečiti stres da stvori bore na vašem licu!
7 suplemenata protiv stresa i nervoze
Detoksikacija, promene u ishrani, higijena sna, zdrav odnos prema telu i bolu – sve tu to načini da povratimo ravnotežu koju je organizam izgubio zbog uticaja stresa.
Nekada mu je potrebna dodatna pomoć. Čajevi i tablete za stres na biljnoj bazi i različiti suplementi protiv stresa popularan su način da se telu obezbedi dodatna pomoć.
Ali, šta zaista ima smisla uzimati? Koji suplementi najviše obećavaju?
Evo sedam vrsta tableta protiv stresa koje su najviše istražene i posebno popularne u poslednje vreme.
Melatonin
Melatonin je hormon koji proizvodi epifiza i koji kontroliše ciklus spavanja. San i raspoloženje su jako povezani, pa se melatonin preporučije za lakše uvođenje u san, zdraviji san a onda i protiv stresa.
Melatoninje generalno siguran za upotrebu, a treba početi sa manjim dozama, pa prilagoditi količinu onome što osećamo da nam prija. Uzima se pre spavanja, a preterivanje može izazvati nuspojave poput glavobolje, vrtoglavice ili razdražljivosti.
Istraživanja kažu da melatonin može znatno da poboljša kvalitet sna i ublaži simptome depresije, anskioznosti i poremećaja u ponašanju kod starijih osoba.
Ako stres posebno loše utiče na vaš san, melatonin može da bude dobar izbor.
Način konzumiranja melatonina
Preporučuje se doza od 3 mg pre spavanja. Do te doze možete da idete postepeno, počevši s 1 mg. Ako 3 mg nije efikasno, dozu je obično potrebno povećati, do 6 mg. Ako ne vidite efeket ni s tolikom dozom, očito vam ovaj suplement ne odgovara.
Magnezijum
Magnezijum je mineral neophodan za rad nervno-mišićnog sistema. Trebalo bi da ga unosimo dovoljno kroz uravnoteženu ishranu bogatu svežim namirnicma, posebno orašastim plodovima, ali danas je i hrana toliko osiromašena, da nam je najčešće potreban u vidu suplementa. To je posebno tačno za ljude izložene većim fizičkim i psihiškim naporima, pa je magnezijum kod svake vrste pojačanog napora i stresa praktično obavezan suplement.
Kao i za svaki dodatak ishrani, treba imati meru. Najbolji i najbrži način unošenja je magenzijum u obliku granula koje se stave direktno na jezik. Opušta mišiće, opušta nerve, hrani ih i dobro je uzimati ga uveče. Tada se najbolje apsorbuje i deluje na nas. Pomoći će za dobar san. Dodatna pomoć može da bude magnezijum obogaćen B vitaminima, važnim za nervni sistem.
Magnezijum podstiče opuštanje, povoljno deluje na čitav organizam, hormonalnu ravnotežu i regulaciju odgovara na stres. Neka istraživanja pokazuju da može biti delotvoran i kao sastavni deo terapije protiv depresije.
Način konzumiranja magnezijuma
Preporučene doze su uglavnom doze koje su određene u samom suplementu. Magnezijuma ima u raznim oblicima, konsultujte svog farmaceuta za posebnu preporuku. Uobičajene doze su 300 mg (žene) do 400 mg (muškarci) dnevno, odnosno uveče.
Koren valerijane
Valerijana je biljka koja se tradicionalno koristi protiv stresa, nervoze i nesanice.
Sigurna je za upotrebu kod većine odraslih osoba, Kratkoročno i prolazno neželjeno dejstvo mogu da budu glavobolja ili jutarnja tromost, posebno ako se pretera sa dozama.
Nedavna istraživanja pokazuju da bi valerijana mogla da bude efikasna i za smanjenje krvnog pritiska i broja otkucaja srca kada smo izloženi uvećanom stresu.
Način konzumiranja korena valerijane
Valerijana se pije kao čaj, sama ili u mešavinama, u obliku tinkture i pre spavanja ili u stresnim situacijama.
Vitamin B – kompleks
Kompleks vitamina B odnosi se na s: tiamin (B1), riboflavin (B2), niacin (B3), pantotensku kiseliua (B5), piridoksin (B6), biotin, folnu kiselinu i kobalamin (B12).
Vitamini B grupe važni su za metabolizam ćelija. Većina ljudi koji jedu uravnoteženu ishranu trebalo bi da unosi dovoljno vitamina B kompleksa, ali recimo veganska ishrana i neki imunološki, neurološki i reumatološki poremećaji zahtevaju suplementaciju, posebno vitaminom B12.
Istraživanja pokazuju da su vitamini B kompleksa povezani sa poboljšanim raspoloženjem i čuvaju nervni sistem od uticaja stresa na njega.
Način konzumiranja vitamin B kompleksa
Preporučuje se B kompleks koji sadrži najmanje 1 mcg vitamina B12 i 50 mg vitamina B6.
Vitamine B kompleksa je najbolje uzimati ujutro jer će podići nivo energije i dati više snage za dan.
Teanin
Teanin je aminokiselina koja se nalazi u zelenom čaju i često se koristi za lečenje anksioznosti i visokog krvnog pritiska.
Postoje dokazi da teanin utiče na osećaj smirenosti. Može da smanji anskioznost i spreči porast krvnog pritiska kod odraslih ljudi pod pojačanim stresom.
Način konzumiranja teanina
Teanin se preporučuju u dozi od 100 mg do 200 mg natašte. Većina ljudi na koje teanin pozitivno deluje oseća da je osećaj potištenosti i nemira manji, bez osećaja pospanosti. Preporučena doza može da se uzima i dva puta dnevno.
Fosfatidilserin
Fosfatidilserin se prirodno nalazi u telu i podržava zdravu ćelijsku funkciju, posebno u mozgu. Iako se oblik suplementa smatra sigurnim za većinu odraslih i dece, može da izazove nuspojave poput nesanice i želučanih tegoba, posebno u dozama većim od 300 mg.
Neka istraživanja sugerišu da bi sportisti koji uzimaju fosfatidilserin nakon napornog treninga mogli da osete manju bol u mišićima.
Istraživanja upućuju na to da bi fosfatidilserin na bazi soje i lecitina mogao da ublaži reakciju tela na stres. Najčešće se uzima za poboljšanje koncentracije i memorije, koje mogu da stradaju pod uticajem stresa.
Način konzumiranja fosfatidilserina
Fosfatidilserin se preručuje uveče ili pre spavanja u količini od 200 mg. Ta doza se pokazuje optimalnom kada želimo da smanjimo nivo hormona stresa, kortizola.
Retko, može da razbudi. Ako tako deluje na vas, uzimajte ga ujutro.
Ne pije se duže od tri meseca u kontinuitetu.
Gama-aminobuterna kiselina
Gama-aminobuterna kiselina (GABA) je hemijska supstancija koja se proizvodi u mozgu i često se uzima kao dodatak za ublažavanje anksioznosti, protiv stresa i nervoze, za poboljšanje raspoloženja i smanjenje izraženih simptoma PMS-a.
Kada se uzima oralno, dodatak GABA bi mogao pozitivno da deluje na čitav organizam, imunitet i smanji osećaj anskioznosti.
Način konzumiranja gama-aminobuterne kiseline
Nema striktnih i konačnih preporuka. GABA je obično dostupna kao suplement u dozi od 500 mg i uzima se prema preporuci na deklaraciji.
Ne pije se duže od tri meseca u kontinuitetu.
Nadamo se da smo vam pomogli da bolje razumete svoje telo i način na koji reaguje na stres. Na vama je da ga osluškujete i uvedete pozitivne promene na vreme. Prirodni izvori vitamina i minerala i zdrava fizička aktivnost su “prva linija odbrane” od stresa, ali uvek postoji i dodatna pomoć, tu s uključuju suplementi koje smo predstavili.
